Blog o menopauzi je najprikladnije početi odgovorima i opisima nekoliko žena sa kojima sam razgovarala o tome kako doživljavaju menopauzu i prateće promene sa kojima se suočavaju.

“Osećam neko tinjanje, tinjajući nemir i treperenje non-stop”.

“Prvo osetim neki ničim izazvan nemir, onda udari talas vrućine i preznojavanja pa kada se to smiri osetim potrebu da plačem i tako nekoliko puta dnevno”.

“Budim se noću (ako uspem da zaspem uopšte i spavam par sati što je uspeh), unezverena i mokra od znoja i ne znam šta me snašlo”.

“Odjednom sam umorna, sve me boli, svaki pokret, nekada se jedva krećem…pomislim da nije neka bolest”.

“Libido je misaona imenica. Ostaviće me partner sigurno…”; “Imam osećaj da se sve suši i kopni u mom telu – kosa, koža, nokti…sve”.

“Razdražljivost, plačljivost, bezvoljnost pored nekoliko fizičkih simptoma (valunzi, lupanje srca) mi baš otežavaju život”.

“Nemam neke upadljive simptome za sada ali se na osnovu iskustva drugarica prilično plašim i isčekujem šta će me snaći”.

“Veoma me uznemirava što nemam neke jasne smernice povodom upotrebe hormona u menopauzi. Sve je stvar lične odluke, izbora ali i rizika. Jedni lekari kažu bezbedno je, inovirani su ti nazovi tzv. bioidentični hormoni, preporuka je da se koriste, a drugi kažu nikako jer nije sve još ispitano, 100% bezbedno i bez rizika. U svim tim suprotnim informacijama ja sam sluđena”).

I početak reproduktivnog perioda u burnom tinejdž periodu kada se dobija prvi menstrualni ciklus i kraj reproduktivne faze u životu žene – menopauza predstavljaju prirodne biološke procese. U psihologiji i medicini se posmatraju i kao očekivane, uobičajene razvojne faze koje označavaju početak i završetak važnog ciklusa u životu žene. Menopauza se obično se događa između 45. i 55. godine života (prosečna starost za početak menopauze je oko 51 godine) iako se može dogoditi i ranije a posebno u slučajevima različitih bolesti žene (na primer kod estrogen zavisnih tumora dojke i materice) kada deo terapijskog protokola i lečenja podrazumeva  neophodnost da se žena uvede u prevremenu menopauzu u odnosu na biološki sat, što predstavlja posebno kompleksnu životnu krizu žena koje nisu imale iskustvo rađanja (tzv.onkofertilitet).

Menopauza se obično deli na tri faze:

Faza perimenopauze  –  prelazno razdoblje koje započinje nekoliko godina pre menopauze i potpunog izostanka ciklusa. U ovoj fazi, žene obično primećuju promene u menstrualnom ciklusu koje se odnose na neurednost ili promene u intenzitetu mesečnog ciklusa. Simptomi menopauze i neki od vazomotornih simptoma poput valunga (talasi vrućine), noćnog znojenja, vrtoglavica, lupanja srca, umora, nesanice i sl. mogu početi i postepeno varirati već tokom perimenopauze. Ovarijalne rezerve (broj folikula u jajnicima) i nivoi estradiola i inhibina se značajno smanjuju, a nivoi FSH (folikostimulirajućeg hormona) i luteinizirajućeg hormona se povećavaju već tokom perimenopauze.

Faza menopauze – prestanak menstrualnog ciklusa tokom najmanje 12 uzastopnih meseci.

Postmenopauza  počinje nakon menopauze i u ovoj fazi se može registrovati niz različitih simptoma menopauze uz posebno naglašavanje da postoje značajne individualne razlike između žena što znači da ne doživljavaju sve žene sve simptome menopauze i da simptomi mogu varirati u intenzitetu, učestalosti, trajanju u navedenim fazama.

Očekivani, tipični simptomi perimeno i (post)menopauze:

Fizički simptomi:

• Valunzi i talasi vrućine
• Noćno znojenje (intenzivno znojenje tokom noći koje može ometati san i uticati na kvalitet sna i odmora)
• Problemi s spavanjem (nesanica, noćno buđenje)
• Suvoća kože i kose
• Suvoća vagine
• Smanjenje libida (seksualne želje)
• Bolni polni odnosi zbog suvoće vagine
• Smanjen kvalitet seksualnog života (zadovoljstvo)
• Bolovi u zglobovima i mišićima
• Glavobolje
• Umor
• Gubitak gustine kostiju (osteoporoza)
• Promene u telesnoj težini (posebno nakupljanje masti u središnjem delu tela)

Emocionalni i mentalni simptomi:

• Promene raspoloženja (depresija, anksioznost, razdražljivost)
• Problemi s koncentracijom i pamćenjem
• Osećaj tuge, praznine
• Nemir (smanjenje osećaja blagostanja)

Istraživanja odnosa težine predmenstrualnog perioda (PMS) i ciklusa u reproduktivnom periodu i težine simptoma u menopauzi (učestalost, broj i intenzitet simptoma) zbog uticaja subjektivne samoprocene žena nisu dala jednoznačne rezultate koji bi upućivali na postojanje potencijalne povezanosti.

Preovladavajući socijalni pritisci i agresivno propagiranje estetskih ideala o “savršenom izgledu” i teror nametnutih standarda večne mladolikosti, lepote, vitkosti, svežine, tena bez bora itd. (spisak je dugačak) putem medija, svakakvih reklama u službi industrije lepote i kroz teror fotošopiranih prezentacija na društvenim mrežama direktno doprinose stvaranju stigme prema ženama u periodu menopauze, ali indirektno utiču i na formiranje autostigme.

Negativni stavovi, stereotipi, obezvređujuća društvena percepcija žena u menopauzi takođe su značajno uticali da se menopauza kroz istoriju i različite kulture posmatra sa strahom, sramotom, stidom, nelagodom. Menopauza se često povezuje i sa starenjem žena, a tzv. ejdžistički stavovi (stereotipi, predrasude i diskriminacija na osnovu godina starosti) dovode i do negativnih percepcija o menopauznim ženama kao manje vrednih, privlačnih i atraktivnih.

Dezinformacije ili nedostatak obrazovanja i razumevanja ovog prirodnog biološkog procesa mogu dovesti do brojnih nesporazuma i dodatno ojačati negativne stereotipe. Neretko se sreću i predrasude da menopauza označava potpuni kraj seksualne privlačnosti, aktivnosti i plodnosti žene, što pojačava osećanja neadekvatnosti, neuspešnosti i gubitka “društveno validirajućih” karakteristika kod žena u ovoj životnoj fazi. Negativan, agresivno diskriminišući jezik u našoj sredini (“žene 50+ su matore/propale/neupotrebljive”; “za žene 50+ je sve prošlo”;” žene 50+ su neprivlačne, nepoželjne”; “žene 45+ su kondenzovane”) i već pomenuti stereotipi utiču na održavanje stigme i produbljivanje predrasuda i formiranje autostigme.

Autostigma povodom menopauze odnosi se na negativne stavove, samoobezvređivanje i samokritiku koje žene mogu osećati u vezi sa sopstvenom menopauzom i promenama koje ovaj period donosi. Autostigma je zapravo unutrašnji proces u kojem žene internalizuju negativne društvene predrasude i stereotipe o menopauzi, što ih dovodi do osećaja srama, stida, neadekvatnosti, samokritičnosti, smanjenog samopouzdanja, samopoštovanja u vezi sa sopstvenim izgledom i telom koje se menja i koje prirodno stari, vidljim simptomima menopauze i uopšte identitetom žene u menopauzi. I stigma i autostigma neretko uvode žene u (samo)izolaciju, povlačenje, tihu patnju i usamljenost otežavajući suočavanje sa brojnim promenama i simptomima koje menopauza podrazumeva.

Prevazilaženje stigme i autostigme koje su povezane sa menopauzom iziskuje sa jedne strane napore u osvešćivanju društva, zajednica kroz moguće zakonske regulative, edukacije stručnjaka (lekara različitih specijalnosti) ali i šire javnosti, otvorene razgovore, pokretanje otvorenih i dostupnih savetovališta za žene, zatim normalizovanje perioda menopauze kao prirodnog dela života svake žene i promovisanje prihvatanja, razumevanja, ohrabrivanja u prevazilaženju simptoma. Posebno je važno naći načine za podršku ženama u krizi oko fertiliteta. A sa druge strane u prevazilaženju autostigme važno je od uvreženog stava i ponašanja u našoj sredini “ćuti i trpi” doći do nećutanja i netrpljenja tj. samoprihvatanja, samoosnaživanja, adekvatnog i stručnog informisanja o simptomima uz nalaženje adekvatnih i medicinski proverenih načina za prevazilaženje istih.

Važno je razumeti da menopauza nije znak slabosti ili neadekvatnosti, već prirodna faza u životnom ciklusu koja može doneti i nove izazove, mogućnosti, životne radosti. Povezivanje sa podržavajućim zajednicama, pristupanje adekvatnim, pouzdanim medicinskim informacijama i resursima o prevladavanju simptoma menopauze i rad na promeni unutrašnjih nepomažućih uverenja mogu biti od pomoći ženama da prevaziđu autostigmu i prihvate menopauzu kao deo svog uzbudljivog životnog putovanja.

Preporuka nekoliko pouzdanih i informativnih web stranica koje pružaju detaljne informacije o menopauzi: Mayo Clinic – Menopause; The North American Menopause Society (NAMS) je vodeća organizacija posvećena menopauzi i povezanim zdravstvenim pitanjima; MedlinePlus – Menopause; Women’s Health – Menopause; Pričaj_mi_o_tome (instagram stranica o menopauzi).