Depresija – Najčešća pitanja i odgovori

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja koji može uticati na porodični, društveni, ljubavni i poslovni aspekt života kao i na to kako osoba doživljava sebe. Depresija ne utiče samo na promenu raspoloženja i/ili gubitak interesovanja za sve ili većinu aktivnosti u kojima se do tada uživalo, već obuhvata i druge simptome. Uobičajen ritam spavanja može biti poremećen, tako da se osobe koje pate od depresije otežano uspavljuju, često se bude tokom noći, spavaju previše ili premalo. Moguća je promena apetita i, u skladu s tim, telesne težine, potom problemi sa koncentracijom, neodlučnost, gubitak energije ili osećaj zamora. Često se mogu pojaviti i negativne misli, praćene osećanjem bezvrednosti i krivice potreba za izolacijom i povlačenje iz društva, a u najtežim oblicima depresije i suicidne ideje, namere i planovi.

Postporođajna depresija je specifičan oblik depresije koji se, prema procenama, javlja kod jedne od sedam porodilja. Pored uobičajenih simptoma za depresiju, može se javiti i smanjeno interesovanje i privrženost za bebu ili anksioznost u vezi sa bebom i brigom za nju. Zbog toga, majke mogu osećati krivicu, stid i manjak samopouzdanja. U takvim trenucima podrška porodice i okoline je od velikog značaja. Važno je razumeti da simptomi bolesti nisu deo ličnosti osobe i da je to prolazno stanje za koje postoji tretman. Adekvatna terapija je važna kako bi se mama osećala bolje i kako bi uspostavila bolji odnos sa bebom. To obično podrazumeva psihoterapiju, dok je u blažim slučajevima dovoljno i savetovanje psihologa.

Depresija se retko javlja kod dece pre puberteta. Tokom adolescencije je malo učestalija i može se odraziti na ispunjavanje razvojnih zadataka i značajno ometati društveni i lični život. Pored simptoma karakterističnih za depresiju, potrebno je obratiti pažnju i na iritabilnost, nezadovoljstvo, napade besa i somatske tegobe adolescenta. Mogu imati probleme u školi, zapostavljati održavanje lične higijene, imati smanjeno samopouzdanje i negativan pogled na budućnost. Kod adolescenata koji se bore sa depresijom postoji povećan rizik od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, zbog čega je posebno važno da se pruži adekvatna pomoć i podrška. Ukoliko kao roditelj primetite ove simptome, pokušajte da razgovarate sa detetom i utvrdite da li je treba zatražiti stručnu pomoć.

Ako si tinejdžer i misliš da si depresivan ili poznaješ nekoga ko je depresivan, obrati se za pomoć. Razgovaraj sa školskim psihologom, roditeljima, prijateljem, nastavnikom ili drugom osobom u koju imaš poverenja.

Depresija nije isto što i tuga. Tugovanje je emocija koju većina ljudi oseti u nekom trenutku svog života. Bilo da je uzrok prekid prijateljstva, veze ili gubitak posla, tugovanje se javlja kao normalna reakcija na određeni događaj. Osobe koje tuguju ne dovode u pitanje sopstvenu vrednost, obično se ne izoluju od društva i u stanju su da uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Nasuprot tome, kod depresije ne mora uvek postojati događaj koji joj prethodi. Moguće je da takve osobe imaju sve što žele, a ipak ne mogu da osete zadovoljstvo i radost zbog toga. Depresija traje znatno duže od tugovanja i podrazumeva postojanje i drugih simptoma koji ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Depresija se može javiti kod svake osobe bez obzira na pol, starost, socioekonomski status ili stepen obrazovanja. Ipak, određene aktivnosti i navike mogu smanjiti rizik od razvijanja simptoma depresije. Dobri i bliski intepersonalni odnosi u kojima se možete poveriti drugoj osobi i dobiti emocionalnu podršku predstavljaju jedan od najvažnijih faktora koji smanjuju opasnost od razvijanja depresije. Fizička aktivnost adekvatnog intenziteta i trajanja pozitivno utiče na raspoloženje i smanjuje rizik od pojave poremećaja raspoloženja. Pored toga, zdrava i redovna ishrana, dobar kvalitet i adekvatna dužina spavanja mogu biti od pomoći. Poželjno je smanjiti konzumaciju alkoholnih pića i izbegavati upotrebu psihoaktivnih supstanci. Istraživanja ukazuju i da su osobe koje više vremena provode ispred ekrana kompjutera, televizora ili telefona podložnije razvoju depresivne simptomatologije. Zbog toga se savetuje što manja i odgovorna upotreba tih uređaja.

Depresiju može dijagnostikovati samo stručnjak za mentalno zdravlje. Ako primetite da depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva i drugi simptomi koji su karakteristični za depresiju traju duže od dve nedelje moguće je da imate depresiju. Ukoliko osećate da Vas ovi simptomi ometaju u svakodnevnom funkcionisanju ili utiču na vaš ljubavni, poslovni, porodični ili društveni život potrebno je da potražite profesionalnu pomoć. Posebno je važno da se obratite za stručnu pomoć ako osećate da se simptomi pogoršavaju, ako pomišljate da život nije vredan življenja, da bi vašoj okolini bilo lakše da vas nema ili razmišljate o samoubistvu. Važno je da se postavi ispravna dijagnoza kako bi se osmislio plan lečenja i kako biste dobili odgovarajuću pomoć.

Pokušajte da se ne povlačite u sebe, poverite se bliskim osobama i razgovarajte o tome kako se osećate. Probajte da ne donosite važne odluke kada se osećate loše. Zdrava ishrana, regularan ritam spavanja i umerena fizička aktivnost može doprineti boljem opštem stanju. Ipak, ukoliko osećate da nemate snage za to, uradite koliko možete na način koji vas neće dodatno remetiti. Neke obaveze je moguće odložiti, a u redu je i da zatražite pomoć u vezi sa aktivnostima koje vam stvaraju nelagodu. Izbegavajte korišćenje psihoaktivnih supstanci i alkohola. Pokušajte da uradite nešto za sebe što bi vam prijalo, odmarajte i pridržavajte se terapije koja vam je propisana.

Najbolje bi bilo da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje koji radi u vašoj blizini. Psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti su obučeni da prepoznaju depresiju i pomognu Vam da se ponovo osećate dobro i prijatno.

Postoji mnogo načina da zatražite pomoć kada je mentalno zdravlje u pitanju. U zavisnosti od toga šta je dostupno u Vašoj okolini i šta Vama najviše odgovara možete preduzeti bilo koji od narednih koraka. Jedan od koraka u traženju pomoći može biti razgovor sa lekarom opšte prakse koji radi u vašem mestu. On Vas može uputiti na stručnjake za mentalno zdravlje koji su Vam dostupni ili na pomoć u zajednici. Možete potražiti psihoterapeute koji psihoterapeutske usluge pružaju preko interneta. To znači da ne biste morali da napuštate mesto u kom živite kako biste dobili potrebnu pomoć. Postoje takođe i telefonske linije ili mejl adrese preko kojih se možete obratiti za dobijanje psihosocijalne pomoći i podrške. Ne postoji pogrešan način da se zatraži pomoć. Važno je da budete istrajni u nameri da pomognete sebi i izlečite se.

U tretmanu depresije postoji više pristupa koji su se pokazali efikasnim. Kako bi se napravio dobar plan lečenja potrebno je uzeti u obzir težinu i trajanje simptoma. Lekovi mogu pomoći i njihov efekat se uglavnom vidi nakon tri do četiri nedelje. Međutim, lekovi nisu obavezni deo terapije kod svakog depresivnog poremećaja i kod svake osobe. Posmatrajući težinu simptoma sa kojima se susreće, dob i individualne zahteve i potrebe osobe, psihijatar daje preporuku za korišćenje lekova.

U tretmanu depresije, psihoterapija se pokazala korisnom i smatra se da svako može postići pozitivne promene tokom ovog procesa. Psihoterapija može doprineti uspostavljanju nekih prethodno postojećih (a trenutno poremećenih) nivoa funkcionisanja, povećanju sopstvene moći i sposobnosti za promenu, eliminaciji simptoma i psihološke patnje, boljem razumevanju sopstvenog stanja i situacije u kojoj se nalazimo, prepoznavanju i promeni ponašanja i misli koje negativno utiču na nas, smanjivanju konflikata i poboljšanju odnosa sa drugim ljudima. Za neke osobe će biti dovoljna samo psihoterapija, dok će drugima biti neophodni i lekovi. Nekada se može koristiti i kombinacija psihoterapije, lekova i samopomoći. Različitim osobama mogu odgovarati drugačiji pristupi u lečenju i stoga je važno da sa stručnim licem razgovarate o planu terapije i lečenja. Važno je znati da je i najteže oblike depresije moguće izlečiti i da treba potražiti pomoć.

Kao i kod svake bolesti, rano dijagnostikovanje i lečenje je jako važno. Koliko će depresija trajati, zavisi od brojnih faktora: vrste depresije, izraženosti simptoma, da li je dat odgovarajući tretman. Ukoliko se ne leči, depresija može trajati mesecima, a nekada i godinama.

Informišite se o depresiji kako biste imali više razumevanja za ono kroz šta ta osoba prolazi. Pokušajte da razumete da nekada neće biti raspoložena za druženje, i u takvim trenucima nemojte da insistirate na zajedničkim aktivnostima. Razgovarajte, pružite podršku, pitajte kako možete da pomognete i ohrabrite je da, ukoliko je potrebno, potraži stručnu pomoć. Suzdržite se od davanja saveta, kritikovanja i osuđivanja.